POZNATI KNJIŽEVNI KRITIČAR VLADIMIR ARSENIĆ U E-NOVINAMA OBJAVLJUJE JEDNU OD PRVIH KRITIKA “STRAHA OD PROMAJE”

Subota, 13. jul 2013.
Autor: Vladimir Arsenić
Tekst: Bauk kruži Srbijom

(odlomak)

…

Jedno od važnih tematskih čvorišta u zbirci jeste ono koje pripovetke povezuje sa žanrom političkog trilera. „Mračna tajna“, „Jevanđelje grešnog Gligorija“, „Donje Polje“, „Zamišljen slučaj“, „Baukov incident“, ali u velikoj meri i „Freska“ i „Strah od promaje“ lako je u potpunosti ili u delovima smestiti u pomenuti žanr koji se različitim intervencijama onda prikriva, odnosno daje mu se literarna dubina. Ovaj zahvat je u nekim od njih uspešniji, dok u nekima funkcioniše kao iznuđeno rešenje, kao delimično „provetravanje“ modela čija je jedna od glavnih odlika raskrinkavanje moći. Interesantan je Bubnjevićev odnos prema moći, prema, ako hoćete, političkim baucima koji najčešće ostaju u svojim mračnim staništima. Autor Straha od promaje pokazuje priličan skepticizam prema mogućnosti da se zlo raskrinka do kraja. Ono ostaje mitski neuhvatljivo i amorfno, često upravo zbog toga što nismo otvorili prozor na vreme, ali i zbog toga što je, kako nam veli paradigmatična priča „Donje Polje“, naše znanje zamagljeno obiljem protivrečnih informacija.

Najbolje priče u zbirci su one iz poslednje celine o Stanislavu Bauku. One tematizuju prilično razuđen unutrašnji svet svog protagniste, neprilagođenog večnog studenta-programera, osuđenog na preživljavanje i snalaženje, zaljubljenog u Minu koja je emigrirala u Kanadu, a koji se nalazi u već poznatim istorijskom okviru ratne i postratne, odnosno tranzicione Srbije. Iako je ova tema sada već prilično prisutna ne samo u ovdašnjoj, već i u regionalnoj književnosti, Bubnjević joj daje određenu lirsku notu koja je mahom nedostajala u dosadašnjoj obradi. Njegov Stanislav Bauk, u skladu sa autorovim programskim skepticizmom i pesimizmom, može samo da nastavi sa življenjem svoje sudbine onako kako mu je ona dodeljena. On je lišen bilo kakvog uticaja na nju što, priznaće svi oni koji žive danas i ovde, nije preveliko iznenađenje. Ono što mu ostaje jeste liričnost poraza, poetičnost neuspeha, stoicizam koji ga (nas!?) nagoni na pretrajavanje.

Strah od promaje predstavlja solidnu knjigu koja bi, po mom mišljenju, bila i bolja da je bila manjeg obima. Ipak, priče u njoj pokazuju da je Bubnjević jedno od imena koje znači nešto u ovdašnjoj književnosti, a još će imati prilike za napredak. Možda bi ga u narednom periodu trebalo očekivati u žanru romana prema kojem je iskazao očigledne sklonosti.

Pročitajte celu kritiku na E-Novinama

Pogledajte druge
REAKCIJE