Književna kritika: UREDNIK IZDANJA NA PROMOCIJI U ARTGET GALERIJI PROČITAO PRVI PRIKAZ KNJIGE

Četvrtak, 20. jun 2013.
Tekst: Ivan Radosavljević, urednik

Slobodan Bubnjević je pisac čiji je stvaralački nerv u najvećoj meri otvoren za podsticaje koje prima iz naše savremene društvene stvarnosti. Ti podsticaji odredili su tematiku ove zbirke, pa ćemo u njoj, na primer, naći pripovesti o neodgovornoj aljkavosti vojnih starešina koja rezultira pogibijama vojnika, o perfidnosti svemoćne Udbe koja sprečava objavljivanje kompromitujućih dokumenata o ratnim zločinima, o mladim fašistima i antifašistima čiji provokativni društveni aktivizam nalazi ironične puteve kojima se provlači kroz društvene strukture moći, ali svejedno završava tragično, o kriminalnim privatizacijama i krahu nekadašnjih privrednih giganata, i tako dalje, da ne otkrivam baš sve.

Bubnjević je veoma pronicljiv dijagnostičar današnje Srbije, jasno opredeljen i rečit, pa u tom smislu Strah od promaje predstavlja nesumnjivo relevantnu i kompetentnu anamnezu ovdašnjih zločina, gluposti, nesreća, uzaludnog truda i razočaranja. Međutim, taj izraziti kvalitet aktuelnosti nosi sa sobom i jednu opasnost, naime – da čitaoci donekle zanemare književna svojstva ove zbirke priča.

Upravo želim da naglasim ta književna svojstva, jer pre svega na osnovu njih ova knjiga spada u sam vrh naše savremene prozne produkcije, otkrivajući Slobodana Bubnjevića kao prvorazrednog majstora pripovedanja. Dakle, na striktno literarnom terenu, valja pomenuti organizaciju tema, motiva i likova kojima se Strah od promaje približava formi romana: sve priče govore o savremenosti, sve su geografski locirane na zajedničkom terenu, pojedini likovi igraju epizode u više priča, događaji opisani u jednoj priči figuriraju kao element pripovedne stvarnosti i u drugim pričama.

Primenjujući takvo organizaciono načelo, Bubnjević ne samo što naglašava celovitost ovog pripovednog sveta i direktnu relaciju kojom on ukazuje na ovaj naš, stvarni, u kojem živimo; povrh toga, a nimalo manje važno, on na taj način pojačava uverljivost samog pripovedanja, olakšava pristup zbirci kao celini, kreirajući u čitalačkoj mašti utisak stupanja u složenu, mnogostranu, ali smisaono kompaktnu književnu stvarnost.

Lavirajući na taj način između formi romana i pripovedne zbirke, Slobodan Bubnjević uspeva da iskoristi ono što mu je potrebno sa obe strane: forma kolekcije priča omogućava mu tematsku raznolikost i angažovanje velikog broja ravnopravnih likova, a elementi romaneskne forme dozvoljavaju mu da ovu prozu snažnije fokusira u čitaočevoj percepciji i mašti.

Sledeći striktno književni kvalitet koji treba pomenuti jeste psihologija i dramska motivacija likova. U trenucima kada dospevaju u krizne okolnosti, likovi u Strahu od promaje nisu prosto lutke čija je funkcija da iznesu kritički angažman; naprotiv, oni se tu produbljuju, menjaju se i reaguju pod dejstvom spoljašnjih događaja, prilagođavajući i sopstvene akcije novim, dinamičkim psihološkim vrednostima koje su na delu.

Sjajne primere ovakve interakcije motivskih elemenata radnje sa psihologijom likova možemo naći u svakoj priči: pomenuću, recimo, izvanrednu psihološku sliku prevarenog muža i otpuštenog radnika u naslovnoj priči, ili mehanizme samoopravdanja čoveka koji pomaže falsifikovanju vojne dokumentacije u priči „Mračna tajna“, ili skoro komičnu kolebljivost i kukavičluk likova koji pokušavaju da novinama prodaju snimak ratnog zločina u priči „Baukov incident“.

Konačno, treba obratiti pažnju na stilsku virtuoznost ove proze. Jedan njen aspekt čine dijalozi, čija snažna upečatljivost počiva na izvanrednom ritmu, na precizno pogođenom tonu govornog jezika likova koji pripadaju različitim društvenim kategorijama, ukratko – na životnoj uverljivosti koji čitaocu pruža utisak da neposredno prisustvuje autentičnoj dramskoj dijaloškoj sceni.

Drugi aspekt čini bogata paleta tonaliteta pripovedanja i književnih postupaka, među kojima nalazimo biblijski pastiš, parodiju novinskih vesti, varijacije na teme kriminalističko-špijunskih zapleta, sve do generacijskih tragedija i mračnih, apokaliptičkih vizija koje sasvim prirodno izrastaju iz stvarnosti u kojoj žive likovi ove knjige.

Ovako široka lepeza tonova i narativnih formi, koju Bubnjević primenjuje sa sigurnošću i svrhovitošću karakterističnim za mnogo starije i iskusnije pisce, čitaocu donosi jedno prosto čulno uživanje u tekstu, u rečenici, u obrtu fraze. Time se uspostavlja prisni odnos s tekstom koji Strah od promaje postavlja na izdvojeno mesto u književnom iskustvu našeg savremenog čitaoca.

Svim ovim kvalitetima ova zbirka Slobodana Bubnjevića garantuje da neće biti samo knjiga koja će obeležiti jednu književnu sezonu, o kojoj će se govoriti samo kao o provokativnoj i dobro izvedenoj senzaciji. Sasvim sam siguran da Strah od promaje pripada samom vrhu današnje srpske proze, i da će svaki istorijski odmak to samo potvrditi, ili doneti još povoljniji sud o kvalitetu i važnosti ove knjige.

Fotografija: Milovan Milenković

Pogledajte druge KRITIKE I PRIKAZE